Zlatnici/dukati i njihova primena
Zlatnici ili [dukati](https://zlataraaurum.rs/zlatnici) se smatraju jednim od najstarijih oblika novca. Prve zlatnike kovao je Krez, lidijski kralj sredinom VI veka pre naše ere. Ova vrsta novca je prestala da se koristi tek u prvoj polovini XX veka, tačnije 1933. godine. Naime, tada je većina zemalja prestala da proizvodi zlatnike kao monetu.
Danas postoje dve vrste zlatnika, a to su: kolekcionarski i vrednosni. Prvi dobijaju vrednost na osnovu starosti, stanja, broja, retkosti kao i nekih drugih faktora i oni predstavljaju istorijske kovanice koje se ne proizvode u moderno doba. Sa druge strane, drugi su popularniji kod ljudi koji žele da sačuvaju vrednost kapitala i njih uglavnom proizvodi vlada.
Investacioni dukat
Investicioni zlatnici se proizvode u svetskim kovnicima i to po jasno definisanim standardima i kao takvi su priznati u celom svetu. Ova vrsta dukata nemaju numizmatičku vrednost i na taj način se ne smatraju kolekcionarskim dobrom. U poslednje vreme, investicioni zlatnici predstavljaju savršen poklon povodom venčanja, krštenja, rođendana, kao i brojnih drugih svečanih prilika. Oni sadrže veći procenat čistoće za razliku od zlatnog nakita, a pored toga predstavljaju validnu valutu u svim zemljama sveta i lako je utvrditi realnu vrednost u bilo kom trenutku. Na prostoru Srbije postoji nekoliko popularnih zlatnika među kojima prednjače: Zlatni dukat Franc Jozef i zlatnik bečke filharmonije.
U poslednje vreme zlatnici se koriste sa savremenim motivima kao što su ugraviranja imena ili datuma značajnog za određenog čoveka. Pored toga, javljaju se i zlatnici sa slikama kao i logom firme.
Cena zlatnika/dukata
Cena zlatnih dukata zavisi od brojnih faktora, kao što su: trenutna cena zlata, karataža, itd. U većini slučajeva cene zlatnika se temelje na trenutnoj ceni zlata plus premija koju je dodao trgovac. Jedan od najjeftinijih dukata jeste dukat sa četrnaest karata i njegova cena iznosi oko 3000 dinara. Jedan od najskupljih je veliki dukat Franca Jozefa koji može biti do 80000 dinara.
Pored cene, kao jedno od ključnih pitanja se postavlja da li postoje falsifikati dukata i kako prepoznati original? Jedan od najstarijih načina provere da li je zlatni dukat pravi ili falsifikat jeste grickanje. Budući da je čisto zlato relativno mekano, svaki metal pomešan sa zlatom povećava tvrdouću zlatnika, pa je teže zagristi.
Pored toga, postoje i savremeni način provere originalnosti zlatnika, kao što su: merenje dimenzija i težnije. Jedan od novijih metoda ispitivawa jeste putem uređaja koji funkcioniše po principu Arhimedovog zakona, ali i putem sondi koje uz pomoć elektromagnetnih talasa ispituju elektroprovodljivost, kao i strukturu materijala koji se proverava. To su veoma pouzdani načini provere zlatnika. Falsifikovane zlatnike je prilično lako otkriti poređenjem njihove mase, boje, kao i veličine sa autentičnim uzorkom.
Na samom kraju treba ukazati na pojavu koja je poznata kao „crvena mrlja“. Mnogi ljudi veruju da ukoliko zlatnik poseduje crvenu mrlju da je taj zlatnik falsifikovan. Ove mrlje nastaju oksidacijom, a pošto većina zlatnika nije čisto zlato jer u sebi sadžri i druge metale kao što su srebro i bakar, ovi zlatnici su zapravi pravi. One se pojavljuje uglavnom kao posedica površinskog zagađenja. Naime, tokom izrade zlatnih dukata često dolazi do kontaminacije, jer se u istim postrojenjima izrađuju i proizvodi od drugih metala.
